Сваког дана је све више
деце са разним одступањима у говору и језику. Кад родитељи то примете, најчешће
не знају коме да се обрате и не знају кад је право време да се потражи помоћ.
Тада родитељи, у већини случајева, чују „добронамерне савете” родбине која
наводи као пример знане и незнане рођаке који су такође имали проблеме у раном
детињству али су их касније спонтано превазишли. Ти „савети” најчешће уљуљкају
родитеље, тако да до првог контакта са логопедом долази веома касно (тек пред
полазак у школу у виду обавезног тестирања). Нажалост, изгубљено је драгоцено
време.
Оно што многи не знају
јесте чиме се све бави логопед и које је његово поље деловања. Логопед је
стручњак који се бави проблемима говора, језика и гласа. Значи, не бави се само
корекцијом изговора одређених гласова (што је уврежено мишљење), већ се бави и
стимулацијом и корекцијом целокупног говорно-језичког развоја, читања, писања,
проблемима у учењу, као и проблемима гласа.
Свако дете је
јединствено и има свој индивидуални темпо раста и развоја. Наведена табела
представља норме које већина деце треба да испуни на одређеном узрасту.
Свакако, ако Ваше дете није савладало једну од наведених норми за његов узраст
то не значи аутоматски да оно има говорно-језички поремећај.
Очекивано понашање
детета:
до 3. месеца:
- тргне се кад чује јак звук
- престаје да плаче кад му се обратите
- мења начин сисања у зависности од звука
који чује
- оглашава се кад је задовољно
- плаче различито у зависности од својих
потреба
- осмехује се кад Вас види
до 6. месеца:
- окреће очи у правцу звука
- примећује промене у Вашем гласу и реагује
на њих
- примећује звучне играчке
- обраћа пажњу на музику
- оглашава се понављањем одређених слогова (ма,
ма, ма)
- смеје се
- вокализује одушевљење и негодовање
до 12. месеца:
- ужива у играма скривања
- окреће се и гледа у правцу звука
- слуша кад му се обраћате
- препознаје речи за предмете у свакодневној
употреби (сок, књига, шоља...)
- одговара на једноставне захтеве („дај
лопту”, „дођи овде”)
- брбљање постаје интензивније, дуже траје
- оглашава се да би привукло пажњу
- користи гест да би саопштило шта жели (нпр.
подиже руке да би га Ви узели)
- имитира различите звуке (ономатопеја)
- око првог рођендана појављује се прва реч,
тј. реч са значењем
1 – 2. године
- показује одређене делове тела на зехтев
- показује и именује слике у књизи
- одговара на једноставне налоге („где је
меда?”)
- слуша кратке приче и песме
- свакодневно богати свој речник
- поставља једноставна питања (где је ...?,
шта је...?)
- спаја две речи и формира просту реченицу
(„дај сок”, „беба пава”)
2 – 3. године
- разуме разлику у значењу (велико – мало,
иди – стани)
- одговара на два налога дата истовремено
(„узми лопту и стави је у кутију”)
- слуша и ужива док му причате дуже приче
- зна да именује скоро све ствари из окружења
- има реченицу од 2-3 речи
- свакодневно богати речник и проширује
реченицу
- говор детета је разумљив породици
3 – 4. године
- одговара на питања ко?, шта?, где?, зашто?
- описује шта се десило у вртићу, парку,
продавници...
- користи реченицу од 4 речи
- у говору не понавља слогове ни речи
- са 3 године треба коректно да изговара
гласове с, з и ц, а са 4 године ш, ж, ч и л
- говор детета је разумљив и широј социјалној
средини
4 – 5. године
- заинтересован је за краће приче и даје
одговоре на једноставна питања у вези прочитане приче
- разуме речи које се односе на време (јуче,
данас, сутра) и разуме односе (први, последњи, следећи)
- разуме већину онога што чује у кући или
вртићу
- реченица постаје садржајнија (нпр. Највећа
црвена јабука је моја)
- прича приче и држи се теме
- без проблема комуницира са другом децом и
одраслима
- римује речи
- са 5 година правилно изговара све гласове
српског језика
- говор је граматички уредан (не греши у
роду, броју, ни падежу, као ни у времену радње)
Одступања од наведене
листе свакако постоје. Али, ако приметите да Ваше дете не испуњава више норми
наведених за његов узраст обавезно потражите помоћ стручњака – логопеда. У
супротном, већа је вероватноћа за касније веће и озбиљније проблеме у говору,
језику и комуникацији уопште, проблеме у понашању, учењу, читању, писању и
социјалним интеракцијама.
Коментари
Постави коментар