,,Познато је да деца стичу највише вештина и основних знања до дванаесте године живота. Време у коме живимо, када електронски медији заузимају примат у животу човека, доноси са собом проблем отуђености појединца, а код деце (због изложености насилним садржајима којима обилују како цртани филмови, тако и видео-игрице) мањак емпатије и креативности, али и озбиљан проблем при развоју моторике. Ако знамо да деца најлакше уче кроз игру, драмска уметност се појављује као једно од добрих решења за превазилажење споменутих проблема. Спајањем игре и уметности кроз драму, деци стварамо поље на коме могу да експериментишу и користе машту на путу до остварења циља – коначне представе. Небитно је који облик драмске уметности деца користе у својој игри – и класична и луткарска представа подстичу развој естетских осећања, емоција, емпатије, критичког расуђивања, али су одлични и за развој фине моторике и координације покрета. Поред овога – рад на представи подстиче тимски дух унутар групе, али и самопоуздање појединца (детета)." (Ивана С. Игњатов Поповић, Драмска уметност у дечјем учењу и развоју као алтернатива)
Коментари
Постави коментар