Анализа и синтеза речи

АНАЛИЗА И СИНТЕЗА РЕЧИ

Као што је развој говора неке деце спонтан , природан процес,тако је и усвајање слова за њих нека врста игре.

Читање и писање почивају на процесима анализе и синтезе говора.

Да би се дошло до гласа - фонеме, што представља базичну јединицу говора , потребно је научити децу да разлажу веће говорне исказе све док не дођу до гласа , а затим да гласове поново склопе у основну семантичку целину ,односно реч. (Потом је неопходно да дете научи слово – графему , која преставља еквивалент коореспондирајућем гласу , а затим да овлада припремним вежбама за писање , као и одговарајућим , писањем слова.

С обзиром на то да реченица испољава јединствену семантичку поруку , многи нису у стању да у њој препознају појединачне делове, тј, речи . ЗАТО АНАЛИЗУ ТРЕБА ПОЧЕТИ ПРВО ОД КРАЋИХ , А ЗАТИМ ОД ДУЖИХ РЕЧЕНИЦА.

Сваку издвојену реч треба обележити паузом у говору , или је учинити још очигледнијом бројањем помоћу сопствених прстију , стављањем посебне коцкице на сваку реч , или откуцавањем руком по столу упоредо са изговарањем редоследа речи. Нарочито ће се јавити тешкоће са уочавањем краћих рећи : помоћних глагола ( је , су, сам ,смо ,) везника , предлога , и свих оних речи које представњају граматичку апстракцију , као и оних које се акценатски ,енклитички и проклитички спајау говорном интинацијом. Деци помажемо у одбројавању речи показивањем својих прстију и захтевамо од детета да нас имитирањем следи .Додиривањем сопствених прстију ,дете стиче доживљај сопственог тела , а при томе види одвојеност сваке речи. Тиме се акустичка анализа , заснована само на паузи , поткрепљује с још две важне повратне везе : тактилно – кинестетичке и визуелне. Када дете покаже колико коцкица или прстију је одвојило , тада се од њега тражи да још то и изброји , како би и на тај начин подкрепило своје запажање .Наравно , корисно је да се процедура анализа исте реченице на речи , више пута понови .Први узорци реченица не би требало да садрже више од две - три речи , и то тако компонованих да их дете лако конкретизује , нпр . Мама кува Бата спава ,Сека има лопту , Миша вози бицикл , и сл . После анализе реченице и пребројавања речи , дете треба да поново склопи речи , и реченицу изговори нормалном брзином .

КАДА ДЕТЕ САВЛАДА АНАЛИЗУ И СИНТЕЗУ РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ , ПРЕЛАЗИ СЕ НА АНАЛИЗУ ЈЕДНЕ РЕЧИ НА ГЛАСОВЕ.

За овај задатак треба бирати , бар у почетку кратке речи , једносложне и двосложне. Најбоље је да прва реч има само два или три гласа : со , ав , во , воз , сом , сат итд, Такође треба пазити да прве речи узете за анализу буду компоноване од фонетски подесних гласова , који се могу продужити као што су : в , с , з ,ш , ж , ј , р , л , м , н , да увек имају значење , да се састоје од гласова које дете правилно изговара а да немају удвојене вокале , да се састоје од гласова који имају високу употребну вредност (фреквенциску заступљеност ) у говору . АНАЛИЗА се започиње продужавањем гласова , с тим што је предходно скренута пажња детету да добро слуша шта ће прво чути , а шта после , односно који се глас први чује а који после њега .Као почетне вежбе изузетно су корисне и игре ,, НА СЛОВО НА СЛОВО“ , јер скрећу детету пажњу на први глас у речима , а осим тога може се играти и као друштвена игра између двоје или више деце , што вежбање чини занимљивијим. Поступак АНАЛИЗЕ ЈЕДНОСЛОЖНИХ И ДВОСЛОЖНИХ РЕЧИ исти је као и анализа реченице на речи. Користе се иста срества и исти принцип .Приликом анализе гласова коцке , или други предмети се стављају далеко један од другог , прсти размичу , а глас максимално продужава а док приликом синтезе коцке се примичу , прсти додирују а трајање гласа изговара скоро нормално. Да би дете што боље савладало процес АНАЛИЗЕ речи ,мора му се предходно рећи реч која ће се разложизи на што природнији начин .Такође треба нагласити да се приликом анализе речи на гласове , руши супрасегментна структура речи ,њена акустичка , акценатска и мелодиска целина , и да ће због тога дете тешко издвојити из те целине појединачне гласове и бити способно да прати њихов редослед а редослед је , такође од изузетне важности .

Као добра вежба за СИНТЕЗУ речи може да послужи следећи поступак : Детету не треба унапред рећи која је реч у питању , већ само скренути пажњу да слуша гласове које изговарамо , и да погоди шта смо изговорили . Да би се олакшало детету , у почетку развлачимо реч продужавајући само мало поједине гласове , док касније можемо , чак и да изговарамо сваки глас одвојено завршавајући консонанте централним гласом нпр. В – о о –а. Дете треба да споји гласове. Нормално изговори реч и и каже шта она значи .

ДА СЕ ПОДСЕТИМО ДОБРО УВЕЖБАНА АНАЛИЗА И СИНТЕЗА РЕЧИ СТВАРА ТЕМЕЉЕ ЗА ПРАВИЛНО ПИСАЊЕ И ЧИТАЊЕ :

ПРЕПОЗНАВАЊЕ СЛОВА , ИЗОЛОВАНО И У КОНТЕКСТУ

Наиме ,постоје три најчешће врсте погрешки које се јављају у вези с препознавањем слова :

ПРВА , да се тешко увиђа и памти визуелни облик неких слова , нарочито ако су сложенијег састава нпр. К ДРУГА ,да дете није сигурно који положај слово треба да заузима у простору ( на коју страну да ,,гледа „ и ТРЕЋА , да између фонеме и графеме није успостављена чврста веза , због чега се визуелна представа слова и акустичка представа не подударају , па дете услед тога погађа , а најчешће греши , када треба да слово именује . Зато морамо спроводити врло смишљене вежбе .

КАДА СЕ УЧИ ЈЕДНО СЛОВО , ПОТРЕБНО ЈЕ СКРЕНУТИ ПАЖЊУ НА ЊЕГОВ ОБЛИК , УПОРЕДИТИ ГА СА НЕКИМ СЛИЧНИМ ОБЛИКОМ У ПРИРОДИ ,ПА АКО ЈЕ СЛОЖЕНО ТРЕБА ГА И РАШЧЛАЊАВАТИ . Пре свега , СЛОВО које се учи треба да је увеличано .Зато је добро да се слово напише на читавој страници дечје свеске. Овако увеличане димензије слова делују упечатљиво . Упоређивање са сличним предметима сличних облика , које дете познаје , помаже бољем уочавању и запамћивању : >> као кров за слово А ,>> као точак >> за слово О , >>као срп>> за слово С , >> као дрвеће у шуми >> за слово Ш . У исту сврху служи и рашлањавање графичког знака на елементе , тј. линије , из којих се слова састоје : ,,Има две линије које стоје као војници , а горе је капа“ ( П ) или : ,, Глава му гледа на десну страну , а леђа се савила на другу „ ( С ) . и сл. Све време док указујемо на графичке особине слова , ми га именујемо , а по могућству глас доводимо у везу са ономатопејским звуцима како би се појачао акустички утисак и тиме га учинио лакшим за запамћивање. Тако се ствара веза између гласа и слова .После тога треба пружити могућност детету да исто слово проналази на коцкама , у словарици , по насловима новина и дечјих часописа. Након овога следи исецање слова уз његово стално именовање , а зати као један облик игре дете може да лепи исечена слова на страници своје свеске .

ПРЕПОРУКА за децу која имају тешкоће са усвајањем слова или дискриминацијом сличних , да прстима повлаче по словима која су изрезана од папира , или да облик слова дете учи стављањем једне руке у топлу , а друге у хладну воду у коју се предходно ставе направљена слова од пластике , како би ове додатне дражи појачале перцептивне утиске и помогле трајнијем запамћивању слова.

СТРИП ПРИЧА

СЛИКА- као подстицај је погодно средство за испитавање говорно језичких способности на свим узрастима, као и за развој истих.

СТРИП СЛИКЕ имају предност што дете може да развија своја запажања, да их повезује и интерпретира, а да при томе његов говор делује као спонтано излагање.

Стрип прича није препичавање, говор који се добија помоћу стрип слика је много оргиналнији од препричавања јер захтева самосталну језичку формулацију, тј. самосталан склоп реченица и исказа.

На основу њих се сагледава адекватност речника, граматике и синтаксе, понтана употреба и квалитет гласова, флуентност говора као и могућност логичког повезивања слика и њихово тумачење. Стрип прича се може користити код деце већ од треће године.

Стрип прича треба да се састоји од три до четири слике међусобно повезане редоследом догађаја.

Слике треба да буду јасне и привлачне за децу.

Слике у следу треба стављати пред дете.

Треба му дати времена да их разгледа, а затим трежити да исприча то што види.

последњом сликом у следу завршава се прича, али је и дете може наставити и превести на представни ниво.

НЕДОВРШЕНА ПРИЧА - завршити започету причу по сликама

Језик и говор су сазнајно средство комуникације. Говором деца примају и траже објашњења, изражавају жеље и потребе, а одрасли их уче и коригују њихово искуство.

Конструкција реченице не може бити научена вештачки тј. она мора да извире из живорне ситуације. Структура реченице се развија на малом фонду речи али на врло динамичним асоцијацијама ( прве дечје реченице су једна реч, без обзира коју врсту речи дете употребљава нпр. ЈА- значи ја хоћу то или чекај-тата, чекај ме).

Погрешно је нагло проширивати дечји речник гомилањем нових речи, не чекајући да се старе довољно умреже. Потребно је да реч која уђе у дечји говор, прво изгради све односе с другим речима, да се створе услови да реч нађе своју примену.

УЧЕЊЕ КРАТКИХ РЕЦИТАЦИЈА

ПОМАЖЕ :

* РАЗВОЈУ ОСЕЋАЊА ЗА РИТАМ

САВЛАЂИВАЊУ АУТОМАТСКЕ УПОТРЕБЕ ГЛАСОВА

ПОСТИЗАЊЕ ПОТРЕБНЕ БРЗИНЕ У ГОВОРУ

РАЗВОЈУ ЈЕЗИЧКЕ СТРУКТУРЕ

РАЗВОЈУ ЈЕЗИЧКОГ ПАМЋЕЊА

РАЗВОЈУ ЕМОЦИЈА И САЗНАЊА ДА СЕ ГОВОРОМ ИЗРАЖАВАЈУ МНОГЕ РАДОСТИ И ПРИЈАТНОСТИ ИЗ ДЕЧЈЕГ ЖИВОТА.

Песмицу треба да науче сва деца напамет али је потребо прво да је слушају а зати да је у хору често изговарају.

Најбоље је ако се она изговара уз ритмичне покрете тела, корачање, пљескање, давање ритма рукама и драматизацију. Препоручљиво је песмицу дати уз цртеж, илустрацију на фланелографу и сл. Тежину песмица одабрати према нивоу говорног развоја деце. песмице се користе за атоматизацију онога гласа који је скоро изазван и с којим су пређене техничке вежбе. Одабирају се рецитације у којима се тај глас чешће понавља.

Свака песмица пружа могућност за разговор о њој, за боље разумевавње садржине. Честим понављањем и учењем напамет, утврђују се асоцијације међу појединим речима-фразама и краћим реченицима. Научена рецитација развија у детета слободу говорног изражавања.

УЧЕЊЕ КРАТКИХ ПРИЧИЦА

СЛУШАЊЕ ПРИЧА:

* помаже смиривању опште моторике тела

* развија акустичку пажњу

* развија речник

* повећава сазнање преко туђег искуства

* прича даје пример за језичу формулацију

* пружа садржину која развија мисаоно-језичке асоцијације

* развија емоционално-вољни живот детета.

Прича је део живота отргнут и пренет у свет замишљања, може се испричати с мого и смало речи.

Прича уједно развија и емоционални контакт са оним који прича, навикава на практичну употребу неких израза, развија језичко памћење, развија способност имитације и других изражајних елемената говора, развија способност изражавања.

Важно је бирати приче које ће код деце ратвијати увиђање узрочности појава и збивања. Прве причице треба да буду говорне симплификацији ( упрошћене, поједностављене ) , како би их дете лакше схватило. Понекад за објашњење треба употребити неку реч више него што је дато у причи. Чим дете схвати суштину, елиминисати све што је непотребно и причу свести на неколико реченица. Уз причу увек треба да иде драматизација и илустрација. Важно је да реченица у причи мора бити приближена дечјем говорном нивоу, у почетку без помоћних глагола и везника. Слика треба да допуни оно што се не каже, а што се подразумева.

Нпр: Прича бр.1

Има осам речи од којих се три понављају. Састоји се од три реченице :

Бата бацио лопту. Нема лопте. Куца носи лопту.

Детету треба помагати у схватању садржине помоћу питања:

Ко је имао лопту ? Ко је бацио лопту ? Шта је имао бата ? Шта је бацио бата ? Шта нема бата ? Ко нема лопту?

Шта је куца нашла? Ко носи лопту? Коме куца носи лопту?

У почетку од деце очекивати само по једну реч за одговор. Кад смо потпуно сигурни да је дете потпуно савладало речник и садржину приче, да увиђа узрочнпст и повезаност догађаја, треба тражити да дете употпуни реченицу. Другога дана дете прича слику по слику и сваку објашњава само са по једном реченицом.

Онда покушава да преприча слике по сећању.

КРАЋИ ОПИС СЛИКЕ

Када се деца навикну да посматрају једноставне слике, прелази се постепено на сложеније на којима има много лица, ствари и акција. Треба навикавати дете да запамти сваки детаљ и да о сваком по нешто каже. Важно је опис слике подстицати питањима. Најбоље је ако више деце истовремено описује слику и допуњује се. Треба подстицати децу да запажају односе међу људима и стварима које слика представља. Питати децу како би се нешто могло и друкчије рећи .

Нпр: Бата држи лопту. Бата држи велику лопту. Бата држи велику црвену лопту.

АНАЛИЗА И СИНТЕЗА РЕЧИ (прво и последње слово у речи)