Прича о доброј роди, Стојанка Гвозданов Давидовић

Послушајмо песму “Браћу не доносе роде” и певајмо сви.

Роде нам долазе када се буди природа, у пролеће. Не воле хладноћу, па се зато током позне јесени  селе у топлије крајеве. О родама можете прочитати овде. 

Данас ћемо учити Причу о доброј роди, коју је написала Стојанка Гвозданов Давидовић.

Послушајте Причу о доброј роди, а док сушате, пажљиво пратите Причу о доброј роди која се налази на 160. страни у Читанци.

У овој причи наглашена је лепота стварања и задовољство које нам пружа стварање. Доброј роди је више било стало до лепоте света и до сопственог стварања, него до задовољења потребе за храном.

У једној бари једна рода је дању стајала на једној нози и кљуном шарала по води.

Обратити пажњу на следеће реченице из приче:

„ Рода, о којој је ова прича, ЦРТАЛА је по воденом огледалу! Цртала је најлепше лептире који постоје на свету! Можда је цртала и неке који пре нису постојали, али ПОСТАЛИ су кад их је рода нацртала.“

Ова рода није ловила жабе. По читав дан је цртала лептире. Дивила се правим лептирима када би поред ње пролетали. Једном је спасила једног лептира кога је ухватила жаба.

 

Запиши у свесци:

 

 

Шта ти мислиш?

1. Да ли је рода била срећна док је цртала лептире и посматрала праве лептире док лете?

2. Како то да је рода цртала неке лептире који пре нису постојали, а ПОСТАЛИ су онда кад их је нацртала?

 

Домаћи задатак: На основу Приче о доброј роди, нацртајте ланац исхране

Коментари