Често можемо чути да је креативност дар који имају само одређени, срећни појединци. Међутим, креативност је вештина, која се самим тим може вежбати као и свака друга.
Деца су та која често, неспутано и слободно показују тенденцију ка креативности и машти, она су по својој природи креативна. Испитују свет око себе, експериментишу и често долазе до закључака или комбинација које су некада необичне одраслима.
Када говоримо о креативности описујемо способност детета да створи нешто оригинално, корисно и ново. Оно што креативност захтева јесте способност продукције великог броја идеја, такозвано дивергентно мишљење али и комбинацију тих идеја како би се добио најбољи резултат, односно конвергентно размишљање.
Већи део креативног размишљања подразумева комбиновање предходно неповезаних идеја или предмета зарад стварања оригиналног и јединственог продукта. Овај процес назива се синтеза, а многи стручњаци га сматрају суштином креативности.
Креативни процес поред тога подразумева и машту, оригиналност, продуктивност али и решење проблема применом те маште и знања и на крају способност да се као производ креативног мишљења створи нешто ново.
Подстичемо децу да виде и решавају проблеме на нов, другачији начин и постављају нова питања. На тај начин деца се оспособљавају да створе необичан и изненађујући производ који се често налази и изван система идеја који имају други.
Како подстичемо креативност?
Потребно је да детету обезбедимо пуно времена за игру и експериментисање са материјалима и идејама, треба им допустити истраживања која иду изван оквира које други сматрају важнима.
Дететове идеје не треба исмејавати али ни захтевати креативност јер она треба да се јави спонтано.
Креативност развијамо постављањем питања и подстицањем да деца сама постављају што више питања – ко, када, где,како, зашто, на колико начина…, шта би било када би…, имаш ли другу идеју, упореди – шта је боље, лепше…Како то још можеш направити? Шта те још подсећа на то? По чему је нешто слично,а по чему је различито? Шта мислиш да ће се догодити ако…? На шта те то подсећа? Опиши како то изгледа (какво је на додир, како звучи…)? итд.
Неке од игара којима подстичемо креативност:
- Игре оригиналних одговора
Детету се поставља питање нпр – Шта је све црвено ? Уобичајени одговори као што је јабука, срце, парадајз доносе један бод, док одговори попут- Марс, капа патуљка и слично добијају два поена.
- Игре речима
У игри речима повезивањем речи, склапамо реченице, асоцијацијама између више речи које су међусобно неповезане проналазимо једну која их веже, премештањем слова склапамо што више смислених речи.
- Настављање прича
Започињемо причу док деци остављамо простора да осмисле крај.
- Проналажење веза
У овој игри проналазимо заједничко одређеним стварима или појмовима. Нпр. питамо децу шта је заједничко мраву и локомотиви, књизи и телевизији, лептиру и перу.
- Различите употребе
Игра „различите употребе“ деци је врло интересантна а са друге стране изузетно корисна. Деца одговарју на питања као што су – Чему све може послужити оловка, шерпа, спајалица, тегла…?
- Довршавање једноставних цртежа је једна од најчешцих игара коју користимо у раду са децом. Једноставне, просте цртеже довршавамо на што више занимљивих начина.
- Смишљање и додавање различитих покрета током игре и плеса најчешће користимо у току психолошко креативних радионица. Деца кроз игру и забаву развијају своје вештине и креативност.
- Кроз психолошко креативне радионице са децом вежбамо и развијамо емоционалне вештине које помажу детету у општем функционисању.
Деца са развијеним емоционалним животом познају своја осећања и њима успешно владају а самим тим су у великој предности у многим областима живота.
- Шта би било кад би нпр. људи могли летети, ходати по води, читати туђе мисли, када би могао постати невидљив, развијамо дискусију, смејемо се и дружимо и пре свега учимо.
- Игре конструкције и обликовања коцкама, разним елементима, глином, пластелином и др. су најзаступљеније у току уметничко психолошких радионица и посебно су погодне за групни рад и развијање интеракције и опште динамике у дечијој групи.
Утицај генетике
Генетика има великог утицаја на то да ли ће дете бити мање или више креативно. Ипак, креативност је попут многих талената, уколико је не развијамо, неће бити од претераног значаја само зато што за њу имамо генетску предиспозицију. Окружење у коме дете одраста је од изузетне важности, а од подстицаја који отуда долази зависи у ком смеру ће се дечија креативност развити, као и да ли ће се уопште развити. Уколико средина подстицајно делује на дете, оно ће се осећати слободнијим да испољи своју креативност и да је додатно развија. Уколико је дете константно изложено моделима понашања и активностима које се одвијају по једном устаљеном систему у коме дете поштује правила која важе за све и која искључују било какво одступање, његова природна креативност ће се полако губити..
Важно је да деци дозволимо да експериментишу, да постављају питања, да искажу мишљење, да открију своје идеје, да их објасне. Притом је веома важно да их не прекоревамо, да не исмевамо њихова објашњења и дефиниције које су понекад комичне, али често и генијалне. Важно је уводити игре које подстичу креативност. Са дететом се можете играти асоцијација када сређујете стан или се можете играти речима и бојама док кречите или фарбате ограду, можете да проналазите везу између појмова које видите док путујете градским превозом.
Допустите детету да само бира музику коју ће слушати, да на свој начин тумачи ликове из прича, да само процени шта је добро, а шта лоше. Будите сигурни да ће знати. За случај да ипак процените да је потребно да дете другачије усмерите, учините то без прекора и наведите га да сопственим размишљањем и закључивањем дође до решења. Тако дете неће имати осећај да сте му нешто наметнули, биће сигурно у себе и имаће поверења да са Вама поново подели своје мисли и креативне идеје.
Деца су та која често, неспутано и слободно показују тенденцију ка креативности и машти, она су по својој природи креативна. Испитују свет око себе, експериментишу и често долазе до закључака или комбинација које су некада необичне одраслима.
Када говоримо о креативности описујемо способност детета да створи нешто оригинално, корисно и ново. Оно што креативност захтева јесте способност продукције великог броја идеја, такозвано дивергентно мишљење али и комбинацију тих идеја како би се добио најбољи резултат, односно конвергентно размишљање.
Већи део креативног размишљања подразумева комбиновање предходно неповезаних идеја или предмета зарад стварања оригиналног и јединственог продукта. Овај процес назива се синтеза, а многи стручњаци га сматрају суштином креативности.
Креативни процес поред тога подразумева и машту, оригиналност, продуктивност али и решење проблема применом те маште и знања и на крају способност да се као производ креативног мишљења створи нешто ново.
Подстичемо децу да виде и решавају проблеме на нов, другачији начин и постављају нова питања. На тај начин деца се оспособљавају да створе необичан и изненађујући производ који се често налази и изван система идеја који имају други.
Како подстичемо креативност?
Потребно је да детету обезбедимо пуно времена за игру и експериментисање са материјалима и идејама, треба им допустити истраживања која иду изван оквира које други сматрају важнима.
Дететове идеје не треба исмејавати али ни захтевати креативност јер она треба да се јави спонтано.
Креативност развијамо постављањем питања и подстицањем да деца сама постављају што више питања – ко, када, где,како, зашто, на колико начина…, шта би било када би…, имаш ли другу идеју, упореди – шта је боље, лепше…Како то још можеш направити? Шта те још подсећа на то? По чему је нешто слично,а по чему је различито? Шта мислиш да ће се догодити ако…? На шта те то подсећа? Опиши како то изгледа (какво је на додир, како звучи…)? итд.
Неке од игара којима подстичемо креативност:
- Игре оригиналних одговора
Детету се поставља питање нпр – Шта је све црвено ? Уобичајени одговори као што је јабука, срце, парадајз доносе један бод, док одговори попут- Марс, капа патуљка и слично добијају два поена.
- Игре речима
У игри речима повезивањем речи, склапамо реченице, асоцијацијама између више речи које су међусобно неповезане проналазимо једну која их веже, премештањем слова склапамо што више смислених речи.
- Настављање прича
Започињемо причу док деци остављамо простора да осмисле крај.
- Проналажење веза
У овој игри проналазимо заједничко одређеним стварима или појмовима. Нпр. питамо децу шта је заједничко мраву и локомотиви, књизи и телевизији, лептиру и перу.
- Различите употребе
Игра „различите употребе“ деци је врло интересантна а са друге стране изузетно корисна. Деца одговарју на питања као што су – Чему све може послужити оловка, шерпа, спајалица, тегла…?
- Довршавање једноставних цртежа је једна од најчешцих игара коју користимо у раду са децом. Једноставне, просте цртеже довршавамо на што више занимљивих начина.
- Смишљање и додавање различитих покрета током игре и плеса најчешће користимо у току психолошко креативних радионица. Деца кроз игру и забаву развијају своје вештине и креативност.
- Кроз психолошко креативне радионице са децом вежбамо и развијамо емоционалне вештине које помажу детету у општем функционисању.
Деца са развијеним емоционалним животом познају своја осећања и њима успешно владају а самим тим су у великој предности у многим областима живота.
- Шта би било кад би нпр. људи могли летети, ходати по води, читати туђе мисли, када би могао постати невидљив, развијамо дискусију, смејемо се и дружимо и пре свега учимо.
- Игре конструкције и обликовања коцкама, разним елементима, глином, пластелином и др. су најзаступљеније у току уметничко психолошких радионица и посебно су погодне за групни рад и развијање интеракције и опште динамике у дечијој групи.
Утицај генетике
Генетика има великог утицаја на то да ли ће дете бити мање или више креативно. Ипак, креативност је попут многих талената, уколико је не развијамо, неће бити од претераног значаја само зато што за њу имамо генетску предиспозицију. Окружење у коме дете одраста је од изузетне важности, а од подстицаја који отуда долази зависи у ком смеру ће се дечија креативност развити, као и да ли ће се уопште развити. Уколико средина подстицајно делује на дете, оно ће се осећати слободнијим да испољи своју креативност и да је додатно развија. Уколико је дете константно изложено моделима понашања и активностима које се одвијају по једном устаљеном систему у коме дете поштује правила која важе за све и која искључују било какво одступање, његова природна креативност ће се полако губити..
Важно је да деци дозволимо да експериментишу, да постављају питања, да искажу мишљење, да открију своје идеје, да их објасне. Притом је веома важно да их не прекоревамо, да не исмевамо њихова објашњења и дефиниције које су понекад комичне, али често и генијалне. Важно је уводити игре које подстичу креативност. Са дететом се можете играти асоцијација када сређујете стан или се можете играти речима и бојама док кречите или фарбате ограду, можете да проналазите везу између појмова које видите док путујете градским превозом.
Допустите детету да само бира музику коју ће слушати, да на свој начин тумачи ликове из прича, да само процени шта је добро, а шта лоше. Будите сигурни да ће знати. За случај да ипак процените да је потребно да дете другачије усмерите, учините то без прекора и наведите га да сопственим размишљањем и закључивањем дође до решења. Тако дете неће имати осећај да сте му нешто наметнули, биће сигурно у себе и имаће поверења да са Вама поново подели своје мисли и креативне идеје.
Коментари
Постави коментар